Nedavno objavljeni izveštaj Pokrajinskog sekretarijata za finansije o prihodima i primanjima opština u Vojvodini pokazao je da je godina na izmaku uveliko iscrpla lokalne samouprave. Prenos novih nadležnosti s republičkih vlasti na pokrajinske za većinu opština otuda predstavlja priliku za pomak nabolje. Predsednik opštine Inđija Goran Ješić za “Dnevnik” ipak kaže da još uvek nije moguće predvideti kako će se statut i Zakon o utvrđivanju nadležnosti odraziti na život u lokalnim zajednicama.

– Budžet za lokalne samouprave, po Zakonu o budžetskom sistemu, mora biti gotov do 20. decembra. Odluku o implementaciji statuta ćemo imati tek 14. ili 15. decembra, tako da nije realno da možemo predvideti benefite za narednu godinu – rekao je Ješić. – Ali cela ova priča o statutu i Zakonu o nadležnostima predstavlja prvi stepen decentralizacije. Očekujem, naime, da tokom 2010. veliki broj nadležnosti koje je centralna vlast prenela Novom Sadu, bude prenet na lokalne samouprave i da se to pokrije iz određenih izvora. Pre svega mislim na nadležnosti nad nekim jezerima, šumama i drugim oblastima, kojima centralna vlast ne bi trebalo da se bavi. O tome, međutim, možemo pričati tek kada budemo pravili budžete za 2011. godinu. Sada razmišljamo i radimo kao da statuta nema.

Ješić, inače, tvrdi da upozorenja opozicionih partija o skoroj “novosadizaciji” Vojvodine nisu realna, jer državi predstoji dodatna decentralizacija:

– Postoje poslovi koji, objektivno, pripadaju lokalnim samoupravama, a statutom su preneti na APV. Sada Vojvodina nekim drugim aktom treba da ih dodeli lokalnim samoupravama. I očekujem da se to desi vrlo brzo – naglasio je Ješić.
Kada je reč o Inđiji, Ješić je istakao da je ta opština ove godine bila uskraćena za 200 miliona dinara iz transfera.

– Rebalansom budžeta u aprilu, posle prvog aranžmana s MMF-om, svim lokalnim samoupravama transferi su smanjeni oko 40 odsto. Tada smo se borili za to da se na nivou Srbije ustanovi neki fer princip, da se smanjenje razreže po glavi stanovnika. Međutim, delovanjem raznih lobija i političkim pogodbama neke opštine su imale oko deset odsto smanjenja, a neke i do 60 odsto. Nažalost, mi smo jedna od tih koje su dobile čak 60 odsto manje – objasnio je Ješić.

Po njegovim rečima, Inđija je imala i problem s državom, koja nije ispoštovala ugovor o sufinansiranju sportske hale za Univerzijadu i uplatila oko 200 miliona dinara, pa je izvođače radova opština morala da isplati sama. Ješić kaže i da dosta novca odlazi u JP “Vode Vojvodine”, koje, kako tvrdi, nezakonski naplaćuje zatezne kamate. On je najavio da će se o ovom problemu razgovarati na sledećem zasedanju Pokrajinske skupštine.

– Morali smo neke kapitalne projekte da pomerimo za 2010. godinu i da uozbiljimo fiskalnu politiku. Izvorne prihode smo gotovo udvostručili, ali to nije bilo dovoljno. Mere štednje smo preduzeli pre odluke Vlade Srbije. Plate su nam zamrznute na nivou iz 2006, tako da naša potrošnja sada čini oko pet odsto ukupnog budžeta, što je najmanje u Srbiji. Ukinuli smo reprezentaciju, prekovremeni rad u celom javnom sektoru i tim mehanizmima smo, između ostalog, uspeli da sprečimo bankrot – istakao je Ješić.

– Problem s inđijskim budžetom je u tome što zavisi od direktnih investicija, zbog čega nismo mnogo zavisni od države. Možemo sami da prevaziđemo manje krize. Ali, ove godine imali smo samo jednu veliku investiciju. A trebaju nam najmanje tri direktne investicije od oko 250 miliona dinara za komunalno opremanje da bismo imali razvojni budžet iz kojeg bismo dalje ulagali u infrastrukturu.


P. Klaić, Dnevnik